Novo istraživanje Ipsos stratedžik marketinga: SNS na 48 odsto, Vučiću se najviše veruje, značajno raste podrška ulasku u EU

U godini koja se završava građani su slično reagovali na teške događaje kao i u 2023. godini i istraživanja pokazuju da se brojna dešavanja nisu preterano odrazila na rejtinge političkih stranaka u Srbiji. Kao najveći problem u društvu građani vide korupciju i proteste, a od političara se Aleksandru Vučiću i dalje ubedljivo najviše veruje, čak deset puta više nego prvom sledećem na listi, rekao je Predrag Kurčubić, direktor Ipsos stratedžik marketinga.

Predrag Kurčubić, direktor Ipsosa, govori i o indikatorima koji pokazuju opšte raspoloženje u društvu, o broju građana koji bi izašli na izbore, o poverenju građana u EU, kao i o odnosu prema Sjedinjenim Američkim Državama nakon pobede Donalda Trampa.

Šta su najznačajnije promene na koje je javnost reagovala u godini za nama?

– Iz decembarske perspektive izborni ciklus koji smo preneli iz 2023. u ovu godinu izgleda mi prilično daleko. Rekao bih da su poslednje dve godine najturbulentnije od promene vlasti 2012. godine. Kako u Ipsosu radimo istraživanja vrlo često, imali smo priliku da izmerimo reakcije javnog mnjenja na najznačajnije događaje. Pored lokalnih izbora koji su imali praktično nacionalnu kampanju i ponovnog otvaranja teme eksploatacije litijuma u Srbiji, kao i tenzija na Kosovu i Metohiji, svakako najznačajniji događaj je nesreća koja se dogodila u Novom Sadu. Kao i 2023. godine kada se desio masakr u Ribnikaru i masovno ubistvo u okolini Mladenovca, a čemu su prethodile i tenzije na Kosovu, građani su slično reagovali i na teške događaje koji su obeležili 2024. godinu. Ono što smo mogli videti iz istraživanja jeste da se u tim situacijama menja opšte raspoloženje, pada optimizam, ali se nijedan od ovih problema nije značajno reflektovao na same rejtinge političkih stranaka, tako da rejtinzi koje smo izmerili u ovom mesecu ne odstupaju značajno od izbornih rezultata iz decembra 2023. godine.

Šta građani vide kako najvažnije probleme u ovom trenutku, i koliko često se menja percepcija građana?

– Najvažniji problemi su verovatno jedan od najosetljivijih podataka koje pratimo, i iz njih se vidi da javnost prepoznaje značajne događaje i reaguje na njih. Dugo vremena je nezaposlenost bila percipirana kao najznačajniji problem, ali poslednjih šest, sedam godina pada na listi prioriteta građana budući da se i nezaposlenost u tom periodu smanjivala. Pandemija korona virusa predstavljala je najznačajniji problem tokom većeg dela 2020. i 2021. godine, dok sa jenjavanjem pandemije i početkom rata u Ukrajini, inflacija i rast cena postaju problem broj 1 za građane Srbije, i to traje do kraja 2022. Tokom ove godine, Kosovo je bilo najčešće viđeno kao najvažniji problem. Ipak, postojali su i meseci kad su drugi problemi iskakali kao najvažniji. Na primer, tokom avgusta, kada se ponovo aktuelizovala tema eksploatacije litijuma, zdravlje je bilo visoko rangirano, kao i sam Rio Tinto, da bi ubrzo nakon toga te teme izgubile na značaju. Od novembra i nesreće u Novom Sadu na prvom mestu imamo korupciju, a na drugom mestu proteste. Korupciju kao problem češće navode glasači opozicionih stranaka, dok proteste navode glasači stranaka na vlasti.

Predrag Kurčubić, direktor Ipsosa, govori i o indikatorima koji pokazuju opšte raspoloženje u društvu, o broju građana koji bi izašli na izbore, o poverenju građana u EU, kao i o odnosu prema Sjedinjenim Američkim Državama nakon pobede Donalda Trampa.

Šta su najznačajnije promene na koje je javnost reagovala u godini za nama?

– Iz decembarske perspektive izborni ciklus koji smo preneli iz 2023. u ovu godinu izgleda mi prilično daleko. Rekao bih da su poslednje dve godine najturbulentnije od promene vlasti 2012. godine. Kako u Ipsosu radimo istraživanja vrlo često, imali smo priliku da izmerimo reakcije javnog mnjenja na najznačajnije događaje. Pored lokalnih izbora koji su imali praktično nacionalnu kampanju i ponovnog otvaranja teme eksploatacije litijuma u Srbiji, kao i tenzija na Kosovu i Metohiji, svakako najznačajniji događaj je nesreća koja se dogodila u Novom Sadu. Kao i 2023. godine kada se desio masakr u Ribnikaru i masovno ubistvo u okolini Mladenovca, a čemu su prethodile i tenzije na Kosovu, građani su slično reagovali i na teške događaje koji su obeležili 2024. godinu. Ono što smo mogli videti iz istraživanja jeste da se u tim situacijama menja opšte raspoloženje, pada optimizam, ali se nijedan od ovih problema nije značajno reflektovao na same rejtinge političkih stranaka, tako da rejtinzi koje smo izmerili u ovom mesecu ne odstupaju značajno od izbornih rezultata iz decembra 2023. godine.

Šta građani vide kako najvažnije probleme u ovom trenutku, i koliko često se menja percepcija građana?

– Najvažniji problemi su verovatno jedan od najosetljivijih podataka koje pratimo, i iz njih se vidi da javnost prepoznaje značajne događaje i reaguje na njih. Dugo vremena je nezaposlenost bila percipirana kao najznačajniji problem, ali poslednjih šest, sedam godina pada na listi prioriteta građana budući da se i nezaposlenost u tom periodu smanjivala. Pandemija korona virusa predstavljala je najznačajniji problem tokom većeg dela 2020. i 2021. godine, dok sa jenjavanjem pandemije i početkom rata u Ukrajini, inflacija i rast cena postaju problem broj 1 za građane Srbije, i to traje do kraja 2022. Tokom ove godine, Kosovo je bilo najčešće viđeno kao najvažniji problem. Ipak, postojali su i meseci kad su drugi problemi iskakali kao najvažniji. Na primer, tokom avgusta, kada se ponovo aktuelizovala tema eksploatacije litijuma, zdravlje je bilo visoko rangirano, kao i sam Rio Tinto, da bi ubrzo nakon toga te teme izgubile na značaju. Od novembra i nesreće u Novom Sadu na prvom mestu imamo korupciju, a na drugom mestu proteste. Korupciju kao problem češće navode glasači opozicionih stranaka, dok proteste navode glasači stranaka na vlasti.

– U poslednja dva meseca imamo porast broja građana koji imaju povoljno mišljenje o Evropskoj uniji, što je praćeno i rastom broj ljudi koji bi na eventualnom referendumu za ulazak u Evropsku uniju glasalo pozitivno. Broj protivnika EU integracija u Srbiji bio je veći od onih koji podržavaju EU integracije tokom dobrog dela 2022. godine, i to je jedini period od kada merimo ovaj indikator da imamo više onih koji su protiv nego koji su za ulazak Srbije u EU. U ovom mesecu 47 odsto građana Srbije bi glasalo za, dok bi 29 odsto glasalo protiv ulaska. Istovremeno, 30 odsto građana Srbije ima pozitivno mišljenje o Evropskoj uniji, a 41 odsto negativno, što ukazuje na racionalan pristup građana Srbije evropskim integracijama. Verujem da bi podrška integracijama i broj ljudi koji povoljno misle o Evropskoj uniji bio veći kada bi perspektive integracija bile izvesnije. Nažalost, 44 odsto građana smatra da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju. Kao i kod Evropske unije, od američkih izbora i pobede Donalda Trampa imamo i značajan rast broja ljudi koji imaju pozitivno mišljenje o SAD-u.